Evropski standardi, srpska realnost: Socijalno preduzetništvo pod lupom

Šta je socijalno preduzetništvo i zašto je važno?

Socijalno preduzetništvo u Srbiji nije nov koncept, ali je u okviru javne politike dobilo sve veći značaj, naročito nakon usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu u februaru 2022. godine[1]. Ovim zakonom prvi put je formalizovana praksa socijalnih preduzeća, koja, prema definiciji, obavljaju delatnosti od opšteg interesa, stvarajući inovativne mogućnosti za rešavanje društvenih problema, socijalne isključenosti i jačanje društvene kohezije. Ovaj zakon odražava hibridnu prirodu socijalnih preduzeća, koja kombinuju tržišni rad sa društvenim uticajem. Naime, profit ostvaren poslovanjem se, nakon pokrića operativnih troškova i plata, ulaže u zajednicu, umesto da se koristi za lični interes vlasnika. Evropska praksa definiše socijalna preduzeća kao „ne-za-profit“[2] organizacije koje ostvaruju profit, ali ga reinvestiraju u projekte koji doprinose društvenoj dobrobiti.

Praktični primeri socijalnih preduzeća u Srbiji[3], kao što su „Naša Kuća“, „Kafe Bar 16“, „Bagel Bejgl“, „Women on the Way“, „Chrono“, „Liceulice“, „Etno Rasina“, „New Pen“, „White Lemur“ i „Avlija održivog razvoja – Bogatić“ i mnogi drugi, osvetljavaju hibridni karatker socijalnih preduzeća u praksi. Na primer, „Naša Kuća“ se bavi ekološki odgovornim poslovanjem kroz proizvodnju recikliranog papira, hortikulturu, i pružanje usluga za starije i osobe sa smanjenom pokretljivošću, uz zapošljavanje mladih sa invaliditetom. „Kafe Bar 16“ pruža radnu i obrazovnu podršku mladima iz socijalno ugroženih grupa, omogućavajući im obuke za poslove u ugostiteljstvu i priliku za zapošljavanje nakon navršenih 16 godina. „Bagel Bejgl“ zapošljava žrtve trgovine ljudima, pružajući im priliku za sticanje radnih veština i reintegraciju u društvo, dok „Women on the Way“ angažuje žene izbeglice i tražiteljke azila u Srbiji, nudeći im priliku za rad u proizvodnji modnih predmeta, uz interkulturalnu inkluziju. „Chrono“ promoviše zdrave stilove života koristeći lokalne, visokokvalitetne sirovine, angažujući ljude iz ranjivih grupa i promovirajući cirkularnu ekonomiju. „Liceulice“ izdaje magazin, kroz koji prodavci sa teškim pristupom tržištu zarađuju, fokusirajući se na samozapošljavanje i podršku marginalizovanim grupama. „Etno Rasina“ promoviše stare zanate i rukotvorine, angažujući marginalizovane grupe i pomažući u očuvanju tradicije i razvoju lokalne zajednice. „New Pen“ proizvodi ekološke olovke i bojice od recikliranih novina, čime doprinosi zaštiti životne sredine i promociji reciklaže. „White Lemur“ se bavi razvojem biorazgradivih materijala kao zamene za stiropor, koristeći poljoprivredni i industrijski otpad, podstičući ekološku održivost i zdravlje. Na kraju, „Avlija održivog razvoja – Bogatić“ kombinuje ugostiteljstvo, poljoprivredu i etno turizam, angažujući osobe sa invaliditetom i promovišući održivi razvoj kroz upotrebu lokalnih resursa. Sva ova preduzeća ne samo da posluju u skladu sa tržišnim zakonitostima, već im je osnovni cilj stvaranje društvenog uticaja, što je ključna odrednica socijalnog preduzetništva.

Zakon o socijalnom preduzetništvu: Ključni korak napred u zakonodavstvu

O kvalitetu zakona svedoči njegova usklađenost sa trendovima Evropske unije, u okviru koje zemlje kandidati od 2015. godine pored Zakona o socijalnom preudzetništvu, usvajaju Zakone o socijalnoj ekonomiji, kako bi tim zakonima prepoznali i obuhvatili širok spektar socijalnih preduzeća koje stvaraju različite forme pozitivnih društvenih promena, pored zapošljavanja marginalizovanih grupa, koji predstavlja prvu regulatorno uređenju formu. Zakonodavci u Srbiji definisali su društvenu ulogu socijalnog preduzetništva na širi način, u Članu 5[4] „socijalno preduzetništvo jeste poslovanje u kome se ostvarena dobit ulaže u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog uticaja“.

Ovako postavljen Zakon o socijalnom preudzetništu zaista integriše istorijski razvoj ove prakse u Srbiji i regionalnim prostorima, budući da obuhvata i socijalna preduzeća koja se bave radnom integracijom i zapošljavanjem marginalizovanih i osetljivih grupa, ali i ona koja pomažu i razvoj ruralnih i devastiranih područja kroz socijalne zadruge, ili se bave podrškom obrazovanju i negovanju demokratskih praksi i vrednosti među mladima i slično. Zakonom je način ostvarivanja socijalnog preduzetništva u našem sektoru uređen na sledeći način: „proizvodnjom dobara i pružanejm usluga (socijalnih, obrazovanih, zdravstevnih i dr.) u skladu sa Zakonom; radnu integraciju u skladu sa Zakonom; poslovanjem koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica; poslovanjem koji se rešavaju problemi u drugim oblastima od opšteg interesa“. U ovakvim uslovima, Zakon je zaista omogućio put afirmisanju prakse socijalnog preduzetništva, omogućavajući i da uspešni primeri socijalnih preduzeća u konačno svoju praksu utemelje i u zakonodavnom okviru, koji bi trebalo da im osim prepoznavanja, omogući i dodatne mere podrške i od država i od zajednice. Istovremeno, Zakon afirmišući društveni uticaj i pozitivne društvene promene kao jedan od rezultata delovanja i funkcionisanja socijalnih preudzeća, trebalo bi da pruži podsticajan okvir i za doprinos radu civilnog društva u celini, imajući u vidu da najveći broj inicijativa socijalnih preduzeća potiče iz rada udruženja građana i da je to najstandardnija forma socijalnih preudzeća u Srbiji. Kada kažemo da to može biti podsticaj i drugim organizacijama civilnog društva koja razmatraju samostalne načine finansiranja rada i funkcionisanja, kako bi obezbedile dugoročno delovanje i multiplikovale društvene rezultate, mislimo na ona udruženja građana koja razvijaju programe u skladu sa praksom socijalnog preduzetništva, gde pored realizacije projekata, realizuju i specifične usluge u zajendici posredstvom kojih dobit ulažu u dalji razvoj programa i projekata kojima ostvaruju svoj društveni uticaj. Ovakva regulatorna praksa, zaista omogućuje da se osluškuju potrebe socijalnih preduzeća, a u vezi sa tim i potrebe lokalnih zajednica za održivim razvojem.

Program razvoja socijalnog preduzetništva: Potrebna konkretna podrška koja izostaje

Iako Zakon pruža solidan okvir, ključni korak ka daljem razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji jeste usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva, koji bi trebalo da pruži konkretne mere podrške za jačanje postojećih preduzeća i otvaranje novih. Nažalost, iako se o ovom programu više puta govorilo, do zaključenja ovog teksta nije bilo naznaka da će biti usvojen. Uporedna praksa EU i Akcioni plan za socijalnu ekonomiju 2021. godine[5] predstavljaju smernice za strategiju razvoja socijalnih preduzeća u Srbiji, uključujući pristup fondovima, tržištu, poboljšanje regulatornog okvira
i međunarodnu saradnju.

Akcioni plan za socijalnu ekonomiju EU uključuje konkretne mere podrške usmerene ka 2,8 miliona socijalnih preduzetnika u EU, koji zapošljavaju 13,6 miliona ljudi i ostvaruju 8% BDP-a (u odnosu na 2021. godinu) u EU. Zaposleni u sektoru socijalne ekonomije čine između 0,6% i 9,9% svih radnih mesta u članicama EU. Akcioni plan sadrži analize koje pokazuju prednosti socijalne ekonomije, naročito u kriznim vremenima, kao što su pandemija COVID-19 i trenutna situacija u Ukrajini, kada socijalna preduzeća igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju socijalnih usluga, očuvanju radnih mesta i pružanja različitog tipa podšrke i pomoći naročito ljudima koji su najviše pogođeni krizom. Pandam tome, Program razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji treba da potpomogne razvoj, prema podacima iz 2012. godine Republičkog zavoda za statisku, bar 1.196 subjekata socijalnog preduzetništva (uključujući sve forme socijalnog preudzentištva među kojima i zadruge), koje zapošljavaju 10.326 ljudi, što prema poslednje dostupnim podacima, čini 0,6% ukupno zaposlenih i 0,2% BDP-a 2011. godine.

Program razvoja socijalnog preduzetništva prepoznaje nekoliko ključnih strateških pravaca EU podrške socijalnim preduzećima. Među njima su pristup fondovima, pristup tržištu, unapređenje regulatornog okvira, razvoj poslovnih modela, kao i međunarodna saradnja i razvoj novih tehnologija. Akcioni plan se fokusira na tri osnovna cilja: stvaranje povoljnih regulatornih uslova, osiguranje finansijskih podsticaja za socijalna preduzeća i promociju socijalne ekonomije. Stvaranje povoljnih uslova uključuje pravedniju poresku politiku, programiranje državne pomoći i lakši pristup tržištu kroz socijalne javne nabavke. Osiguranje finansijskih podsticaja obuhvata značajna sredstva, poput 2,9 milijardi evra opredeljenih za period 2021-2027. godine, kao i pokretanje platformi i finansijskih instrumenata koji će pomoći socijalnim preduzećima u finansijskom i poslovnom razvoju.

U kontekstu promocije socijalne ekonomije, Akcioni plan EU obuhvata sprovođenje komunikacijskih kampanja kao što je „Kupujte solidarno“ (Buy Social!)[6], koja ima za cilj da približi građanima praksu socijalnog preduzetništva i njihov društveni značaj. Takođe, promovisan je razvoj partnerstava između socijalnih preduzetnika i drugih lokalnih aktera, kao što su komercijalna preduzeća, škole i mediji, koji zajednički mogu doprineti jačanju socijalne ekonomije. Pored toga, EU promoviše prikupljanje podataka i sprovođenje obuka za javne službenike u cilju boljeg razumevanja socijalnog preduzetništva i njegovih prednosti na regionalnom i lokalnom nivou, te mogućim načinima putem kojih država može da podrži razvoj ove prakse, a u cilju doprinosa opštem interesu – društvenom i ekonomskom prioritetu.

Jedan od najvećih izazova u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, jeste pristup finansiranju. EU nudi širok spektar finansijskih instrumenata kao što su nacionalne razvojne banke, etičke banke, impakt fondovi i mikrofondovi. Na primer, Agencija za finansiranje socijalnog preduzetništva (FASE)[7] nudi hibridno finansiranje koje je prilagođeno potrebama ovog sektora, dok mikrofondovi kao što je Mikrofonden iz Švedske pružaju savetodavne usluge i finansijsku podršku kroz kreditne garancije. Ovi instrumenti omogućavaju socijalnim preduzetnicima da pokrenu ili razviju svoja preduzeća, stvarajući nove radne mogućnosti i podstičući pozitivne društvene promene.

Evropske prilike: Kako evorpske integracije mogu doprineti razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji?

U kontekstu evropskih integracija, socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nema jasnu i trajnu poziciju, iako je na strateškom nivou opredeljeno resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U pregovaračkom procesu, socijalno preduzetništvo se nekoliko godina obrađivalo u okviru Poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. U poslednje dve godine (2023. i 2024.) Izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije[8] ocenjivali su napredak u ovom poglavlju kao „umereni nivo pripremljenosti (ocena 3)“. Ipak, socijalno preduzetništvo nije specifično obrađeno u poslednja dva Izveštaja o napretku Srbije u evropskim integracijama, niti u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa o EU[9], što ukazuje na nedostatak relevantnih informacija o tome kako se donosioci odluka u Srbiji odnose prema ovoj temi.

Praktičari često ukazuju na problematično razumevanje neophodne podšrke razvoju prakse socijalnog preduzetništva i nesklad sa naprednim zakonskim okvirom. Socijalno preduzetništvo, zbog svog širokog društvenog uticaja, trebalo bi da bude obuhvaćeno horizontalno u međuresorskom procesu, sa ciljem uključivanja različitih ministarstava koja se bave socijalnom politikom, obrazovanjem, kulturom, tržišnom privredom, preduzetništvom, poljoprivredom i dr. Evropske integracije pružaju šansu za unapređenje ovog procesa kroz razmenu iskustava i primenu evropskih standarda. Takođe, inicijative u okviru platforme UN Agende održivog razvoja 2030, ukazuju na značaj socijalnih preduzeća kao lokalnih aktera koji doprinose ostvarenju različitih ciljeva održivog razvoja u lokalnim zajednicama.

U susret tome, stručnjaci iz civilnog društva u Srbiji su 2022. godine razvili metodologiju za merenje društvenog uticaja socijalnih preduzeća[10] koja integriše i evropske standarde i prakse, kao i ciljeve održivog razvoja kao indikatore za merenje društvenog uticaja socijalnih preduzeća. Ovaj alat izrađen je sa ciljem olakšavanja razumevanja uticaja socijalnih preduzeća u lokalnim zajednicama, najpre za donosioce odluka, kako bi razumeli i specifičnosti potrebne podrške ovom sektoru. Evropske integracije mogu značajno doprineti širenju i primeni ovakvih metodologija kroz usklađivanje sa evropskim normama, kao i kroz olakšavanje međusektorske saradnje između različitih resora.

Dodatno, evropske politike i instrumenti kao što su javne nabavke (poglavlje 5), politike konkurencije (poglavlje 8), poljoprivreda i ruralni razvoj (poglavlje 11) i industrijska politika (poglavlje 19) mogu pružiti konkretne mehanizme za podsticanje socijalnog preduzetništva. Na primer, društveno odgovorne javne nabavke mogu biti ključne za finansijsku podršku socijalnim preduzećima, dok politiku konkurencije treba prilagoditi kako bi se omogućio optimalan balans između državne pomoći i podsticanja socijalnog preduzetništva. Takođe, u oblasti zaštite životne sredine (poglavlje 27), socijalna preduzeća često igraju značajnu ulogu, imajući u vidu da pored konkrentog društvenog uticaja, često integrišu i promovišu inicijative za zaštitu životne sredine i održivu proizvodnju i potrošnju, kroz prakse kao što su reciklaža, cirkularna ekonomija i efikasnije upravljanje otpadom.

Na kraju, za efikasan razvoj socijalnog preduzetništva u procesu evropskih integracija Srbije, značajnu ulogu ima i dokument sa strateškim prioritetima Vlade Republike Srbije oličenim u Programu ekonomskih reformi (ERP). U poslednjem izdanju ovog dokumenta ERP-a (2024-2026)[11], socijalno preduzetništvo prepoznato je kao prioritet u okviru oblasti socijalne zaštite i inkluzije, što se iznova kosi sa širom definicijom socijalnog preduzetništva opredeljenom Zakonom. Ovaj dokument naglašava važnost podsticanja društveno odgovornog poslovanja, uz obezbeđivanje socijalne i radne inkluzije osetljivih društvenih grupa kroz socijalno preudzetništvo. U tom kontekstu, pomenuto je 13 socijalnih preduzeća koja su registrovala svoj status u Agenciji za privredne registre prema Zakonu, od novembra 2022. godine do februara 2023. godine i formiranje Saveta za socijalno preduzetništvo[12], čiji zadatak je izrada smernica i podnošenje predloga za usvajanje Programa za razvoj socijalnog preduzetništva. Ipak, u Programu ekonomskih reformi nema dodatnih detalja o prioritetima Vlade RS u ovoj oblasti, što ukazuje na potrebu za daljim radom na prepoznavanju i podršci socijalnog preduzetništva kroz strateške dokumente.

Zaključak

Razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, uprkos usvajanju Zakona o socijalnom preduzetništvu. Iako zakon predstavlja napredak, postoji nesklad između njegovih ambicioznih ciljeva i njegove primene na terenu. Stručnjaci ukazuju na potrebu da socijalno preduzetništvo bude obuhvaćeno horizontalno, kroz različite sektore poput obrazovanja, socijalne politike, tržišta rada i preduzetništva, kako bi njegov potencijal bio u potpunosti iskorišćen. Takođe, usvajanje metodologije za merenje društvenog uticaja, prema svetskim standardima, može biti ključan alat za procenu i podršku socijalnim preduzećima u Srbiji.

Kako bi se postigao održiv razvoj, neophodno je unapređenje zakonodavnog okvira i intenzivnija podrška kroz evropske integracije. Veća koordinacija između sektora i povećan angažman države u ovom procesu mogu doprineti boljim uslovima za rast socijalnih preduzeća. Prepoznavanje društvene uloge socijalnih preduzetnika, njihovo uključivanje u evropske politike i razvoj specifičnih mera podrške imaju potencijal da ne samo unaprede ekonomiju Srbije, već i značajno doprinesu društvenom razvoju zemlje.

 

„Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorna je isključivo Asocijacija za saradnju i održivi razvoj i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije. Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.“

[1] Zakon o socijalnom preduzetništvu („Sl. glasnik RS“, br. 14/2022) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-socijalnom-preduzetnistvu.html , pristupljeno 4.12.2024.

[2] European Commission, Internal Market, Industry, Entrepreneurship and SMEs platform,  https://single-market-economy.ec.europa.eu/sectors/proximity-and-social-economy/social-economy-eu/associations_en , pristupljeno 4.12.2024.

[3] Baza socijalnih preduzeća, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije https://solidarnaekonomija.rs/baza-socijalnih-preduzeca/ pristupljeno 4.12.2024.

[4]Zakon o socijalnom preduzetništvu („Sl. glasnik RS“, br. 14/2022) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-socijalnom-preduzetnistvu.html , pristupljeno 4.12.2024.

[5] Social Economy Action Plan, European Commission, 2021,  https://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=1537&langId=en , pristupljeno 4.12.2024.

[6] Buy Social Europe Initiative, https://buysocialeuropeb2b.eu/en#:~:text=The%20Buy%20Social%20Europe%20B2B,and%20forge%20sustainable%20trade%20partnerships, pristupljeno 4.12.2024.

[7] Financing agency social entrepreneurship, https://www.impacteurope.net/members/fase-financing-agency-social-entrepreneurship, pristupljeno 4.12.2024.

[8] Godišnji izveštaj EK o napretku Srbije u procesu evrointegracija 2023 i 2024, https://europa.rs/godisnji-izvestaj-o-srbiji/ , pristupljeno 4.12.2024.

[9] Knjige preporuka Nacionalnog Konventa o Evropskoj Uniji godine 2023 i sažetak za 2024, https://eukonvent.org/dokumenti/knjiga-preporuka/ , pristupljeno 4.12.2024.

[10] Merenje društvenog uticaja socijalnih preduzeća u Srbiji, KoRSE 2022,  https://solidarnaekonomija.rs/publikacije/merenje-drustvenog-uticaja-socijalnih-preduzeca-u-srbiji/ , pristupljeno 4.12.2024.

[11] Program ekonomski reformi Vlade Republike Srbije za period od 2024-2026. godine, https://mfin.gov.rs/sr/dokumenti2-1/program-ekonomskih-reformi-erp-1 , pristupljeno 4.12.2024.

[12] Odluka o osnivanju Saveta za socijalno preduzetništvo „Službeni glasnik RS“, br. 59 od 20. maja 2022, 34 od 28. aprila 2023, 55 od 7. jula 2023, 77 od 20. septembra 2024. https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2022/59/13/reg, pristupljeno 4.12.2024.