Kada preduzetništvo menja živote: SAD kao model za Srbiju

Uvod

Socijalno preduzetništvo globalno postoje prepoznatljivije kao jedan od značajnih modela za doprinos rešavanju društvenih i ekoloških izazova, kako se sve suočava sa sve većim potrebama za postizanjem održivog razvoja. Lokalne preduzetničke inicijative koje kombinuju poslovne i društvene ciljeve postaju važan saveznik za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja javnom, poslovnom i civilnom sektoru. Iako ovaj fenomen brzo raste u mnogim zemljama, u Srbiji je još uvek u fazi razvoja, uprkos bogatoj tradiciji socijalnog preduzetništva. Tek od 2022. godine socijalno preduzetništvo je zakonski prepoznato, što predstavlja izazov u prilagođavanju postojećih praksi novim regulativama, ali i izazov donosiocima odluka da na najbolji način stvore strateški podsticajni okvir za podršku njegovom daljem razvoju.

Srbija se u regulaciji sektora socijalnih preduzeća, najpre oslanja na evropske standarde posledično zbog procesa pristupanja Evropskoj uniji, ali i istorijskih, kulturoloških, socijalnih i ekonomskih bliskosti i srodnosti sistema. Ipak, značajno je u razvoju prakse uvrstiti i drugačije iskustvo, poput iskustva Sjedinjenih Američkih Država, čija praksa socijalnog preduzetništva se značajno razlikuje u odnosu i na Evropsku uniju. Dok EU stavlja naglasak na društvenu misiju, u SAD-u je socijalno preduzetništvo više povezano sa preduzetničkim duhom i kreativnim rešavanjem društvenih problema kroz tržišne mehanizme. Iskustva iz SAD-a mogu poslužiti kao smernice za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji, omogućavajući veći fokus na održivost, inovacije i tržišne prilike unutar ovog sektora.

Razumevanje socijalnog preduzetništva: Praksa u Sjedinjenim Američkim Državama

Američki pristup socijalnom preduzetništvu definisan je kroz model „business with a social impact“, koji podrazumeva poslovanje koje nastoji ostvariti društvenu misiju pored profita. Ovaj pristup razumevanju socijalnog preduzetništva razlikuje od prakse u Evropskoj uniji[1], zato što u fokus stavlja načine ostvarivanja društvenog uticaja, više nego načine na koji se vrši realokacija sredstava unutar socijalnih preduzeća. Za EU podela na “neprofitne” i “ne-za-profit” organizacije u takozvanom trećem sektoru, uporedo sa javnim i privatnim, značajno podvlači razliku između entiteta i fokusira se na organizacione aspekte pri generisanju društvenog uticaja. U Sjedinjenim Američkim Državama, veći fokus se stvara na “količinu” društvenog uticaja i odnos društevnih i ekonomskih ciljeva preduzeća, te logika počiva na stvarnju takozvanog četvrtog sektora, između javnog, privatnog-poslovnog i privatnog-civilnog, čineći četvrti sektor hibridnim sektorom između poslovnog i civilnog dela sistema.

Još 2011. godine Heerad Sabeti, osnivač i CEO organizacije The Fourth Sector Group (4SG) za Harvard Business Review[2], tvrido da će formalizacija strukture za-benefit (socijalnog preduzetništva) dovesti do nastanka četvrtog sektora u ekonomiji, koji će biti u interakciji, ali odvojen od vladinog, neprofitnog sektora i sektora profitnih preduzeća preduzeća. “Uspon ovog sektora verovatno će oblikovati budućnost kapitalizma”, izajvio je, da bi podaci Nacionalnog instituta za društveni uticaj (National Institute for Social Impact)[3] 2017 godine ukazali da se u praksi socijalna preduzeća sve više razumeju kao subjekti četvrtog sektora, koji se nalazi između privatnog sektora (for-profit), javnog sektora (gouvernmental sector) i trećeg sektora (nonprofit organizacij), a uključuje i subjekte kao što su socijalna preduzeća, socijalni biznisi, svesni kapitalizam i benefit korporacije. U tom smislu, praksa u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuje na veće razumevanje karaktristika socijalnog preudzetništva koje se oslanjaju na preduzetničku slobodu, kreativnost i inovacije. Jedan od razloga tome je i što državne institucije i na federalnom i na saveznom nivou, nemaju jaču ulogu u regulaciji tržišta, pa ni socijalnog preudzetnišptva, a nivo intervencije je podsticaj saradnje između privatnih aktera – na primer, komercijalnih I socijalnih preduzeća, više nego na driketnim subvencijama ili beneficijama za jednu ili drugu gurpu kako bi se razvilo socijalno preudzetništvo što je više karakteristika zemalja članica EU.

Kako bismo rasvetlili tu razliku, predočavamo najprisutnije modele organizacija u četvrtom (hibridnom) sektoru američkog sistema:

Neprofitne/Dobrotvorne organizacije (Nonprofit/Charity): Osnovna svrha je drušvena misija. Posvećen je ostvarivanju određenog društvenog cilja, a ne ostvarivanju profita.

Socijalna preduzeća (Social Enterprise): Socijalno preduzeće primarno postoji da bi rešavalo društveni problem, ipak kombinuje komercijalne i društvene ciljeve sa naglaskom na društvenu misiju. NESST[4] je primer socialnog preduzeća jer se fokusira na rešavanje ključnog društvenog problema – pružanje pristojnih uslova za radnicima u globalnim lancima snabdevanja, naročito onima koji rade u zanatskoj industriji. NESST koristi poslovne principe i prakse kako bi postigao društvenu korist, a svi finansijski prihodi se reinvestiraju u zajednicu, čime dalje unapređuju socijalne i ekonomske uslove za marginalizovane zajednice. Ovaj poslovni model omogućava im da ne zavise od filantropije, već da ostvare dugoročnu održivost putem prodaje proizvoda. NESST je deo globalnog pokreta socijalnog preduzetništva, koji dokazuje da finansijski i društveni povrat nisu međusobno isključivi. Organizacija nije ograničena samo na neprofitne forme; prepoznaje značaj oba oblika – i profitnih i neprofitnih socijalnih preduzeća, pod uslovom da je osnovni cilj društveni. NESST takođe primenjuje pristup „duplog krajnjeg cilja“, gde ne samo da generiše prihod, već i direktno utiče na pozitivne promene u životima ljudi u zajednicama u razvoju, stvarajući radna mesta i ekonomske prilike. U teorijskom smislu, odlična preporuka za dodatno upućivanje u ovaj model je knjiga autora Kevin Lynch i Julius Walls, Jr. “Mission, Inc.: The Practitioners Guide to Social Enterprise”[5].

Socijalni Biznis (Social business): Kombinuje komercijalne i društvene ciljeve u gotovo jednakoj meri. Svaka ekonomska ulaganja za cilj imaju i posledično povećanje društvenog uticaja. TOM’s Shoes[6] je primer Social Business u Americi jer kombinuje poslovne ciljeve s društvenom misijom, stvarajući vrednost za društvo kroz svoje inovativno poslovanje. Osnovan 2006. godine, TOM’s je postao prepoznatljiv zahvaljujući svom modelu „One for One“, prema kojem svaka kupovina para obuće pokreće donaciju jednog para obuće deci u siromašnim zemljama. Ovaj poslovni model nije samo usmeren na profit, već i na stvaranje društvene vrednosti kroz rešavanje problema siromaštva i nedostatka osnovnih resursa u razvijenim zemljama. TOM’s Shoes je uspešno spojio komercijalni uspeh i društveni uticaj, s godišnjim prihodima od oko 300 miliona dolara, dok istovremeno pomaže deci širom sveta. Iako je kritikovan zbog toga što se ponekad doživljava kao previše orijentisan na profit, a ne isključivo kao humanitarna organizacija, TOM’s je primer kako društveni ciljevi mogu biti integrisani u poslovni model i kako profit može biti korišćen za postizanje šireg društvenog dobra. U terijskom smislu, odlična preporuka za dodatno upućivanje u ovaj model je knjiga autora Muhameda Junusa, “Building Social Business: The New Kind of Capitalism that Serves Humanity’s Most Pressing Needs by Muhammad Yunus”[7].

Svesni kapitalizam (Conscious capitalism): Prepoznavanje da svako preduzeće ima svrhu koja je uključena u poslovanje, ali je više od same zarade. Fokusiranjem na višu svrhu, ovakva preduzeća teže da stvore veću vrednost od generisanja profita i ekonomske vrednosti. Jedan od primera kompanije koja primenjuje princip conscious capitalism je Whole Foods Market[8]. Ova kompanija se fokusira na viši cilj, koji nije samo profit, već i zdravlje i dobrobit zaposlenih, kupaca i zajednice. Whole Foods stvara vrednost za sve zainteresovane strane (zaposlene, kupce, dobavljače) i neguje svesno liderstvo i svesnu kulturu, baziranu na poverenju i saradnji. Kompanija promoviše ekološki održive proizvode i podržava lokalne zajednice, dok ostvaruje profit. U terijskom smislu, odlična preporuka za dodatno upućivanje u ovaj model je knjiga dva autora John Mackey i Raj Sisodia “Conscious capitalism”[9].

Društveni uticaj kao pravni entitet (Social Impact Legal Entity): Profitabilni korporativni entitet koji uključuje pozitivan uticaj na društvo, radnike, zajednicu i životnu sredinu pored profita. Najčešće funkcionšu kao firme koje pružaju podršku drugim socijalnim preduzećima, socijalnim biznisima ili entitetima svesnog kapitalizma. Patagonia[10] je primer kompanije koja implementira princip Social Impact Legal Entity jer se aktivno angažuje u rešavanju socijalnih i ekoloških problema kroz svoje poslovanje. Iako ne proizvodi proizvode u sopstvenim fabrikama, Patagonia preuzima odgovornost za uslove rada u fabrikama sa kojima sarađuje. Kompanija koristi „4-Fold“ pristup u odabiru i evaluaciji dobavljača, gde pored kvaliteta proizvoda, razmatra i društvene i ekološke prakse fabrike. Ovaj pristup omogućava Patagoniji da se osigura da njihove fabrike poštuju humane radne uslove, plaćaju fer plate i pridržavaju se ekoloških standarda. Pored toga, Patagonia se odlikuje time što se aktivno protivi lošim radnim uslovima i koristi svoje poslovne prakse za smanjenje negativnog uticaja na radnike i životnu sredinu. Kompanija takođe pruža svojim zaposlenima dobro plaćene poslove sa benefitima kao što su zdravstveno osiguranje, fleksibilno radno vreme i plaćeni odmori za ekološke projekte. Ovaj holistički pristup odgovornom poslovanju i aktivnom društvenom uticaju čini Patagoniju primerom kompanije koja se vodi društvenim ciljevima, a ne samo profitom, što je osnovna karakteristika Social Impact Legal Entity modela. U terijskom smislu, odlična preporuka za dodatno upućivanje u ovaj model je knjiga “The B Corp Handbook – How to Use Business as a Force for Good” autora Ryan Honeyman.

Profitabilna preduzeća (For profit companies): Preduzeća koja maksimiziraju profit i društvene ciljeve ukoliko integrišu, smatraju dodatnom vrednošću u odnosu na osnovnu i primarnu poslovnu i ekonomsku agendu i često koriste društvenu odgovornost kao deo marketing strategije za ostvarivanje konkuretnske prednosti.

Izdvojeni primeri socijalnih preduzeća u Sjedinjenim Američkim Državama

Eclectic CO.[11] je kooperativni prostor koji pruža podršku lokalnim umetnicima i preduzetnicima, omogućavajući im da prodaju svoje ručno pravljene proizvode i učestvuju u kreativnim i edukativnim događanjima. Misija ovog preduzeća je da promoviše održivo, lokalno i etičko poslovanje, povezujući umetnike sa zajednicom i doprinosi održivom ekonomskom razvoju. Eclectic CO. ostvaruje prihod kroz prodaju proizvoda koje umetnici i zanatlijama stvaraju i izlažu u ovom prostoru. Takođe, prihod dolazi od članarina koje preduzetnici plaćaju za korišćenje radnog prostora, kao i organizovanjem različitih edukacija, radionica i događanja. Kroz ove aktivnosti, Eclectic CO. pomaže preduzetnicima da razvijaju svoje proizvode i rastu na tržištu, dok istovremeno doprinosi pozitivnim promenama u zajednici kroz promociju socijalnih vrednosti kao što su pravda, inkluzivnost i održivost.

Pikes Peak Makerspace[12] je zajednički prostor za kreativce, inovatore i preduzetnike, gde članovi mogu koristiti alate i tehnologije za razvoj svojih ideja i prototipa. Misija ovog preduzeća je da pruži podršku svim onima koji žele da pretvore svoje ideje u stvarnost, pružajući im pristup visokotehnološkim alatima, mašinama i edukaciji. Glavni izvor prihoda Pikes Peak Makerspace dolazi od članarina koje plaćaju pojedinci i organizacije za korišćenje opreme i prostora. Pored toga, prihod ostvaruju kroz organizaciju kurseva, radionica i edukacija, kao i kroz partnerstva sa preduzetnicima i firmama koje koriste njihove usluge. Dodatno, zarađuju i kroz projekte u kojima članovi zajednice razvijaju proizvode koji se potom prodaju. Korišćenjem novih tehnologija i metodologija, ovaj makerspace omogućava preduzetnicima da testiraju i razvijaju inovacije, podržavajući tako ekonomski rast i stvaranje novih poslovnih mogućnosti, dok podstiču kreativnost, edukaciju i zajedništvo.

D.C. Central Kitchen[13] je organizacija koja koristi hranu kao alat za borbu protiv siromaštva, gladi i nezaposlenosti. Njihova misija je da pruže obuku za kulinarske zanate osobama sa visokim barijerama za zapošljavanje, dok istovremeno pružaju hranu onima kojima je najpotrebnija, naročito u siromašnim zajednicama. Prihod DCCK dolazi iz nekoliko izvora: od ugovora sa školama i vladinim institucijama za obezbeđivanje obroka, prodaje sveže hrane i proizvoda kroz inicijativu „Healthy Corners“, kao i kroz ugovore sa privatnim sektorom i restoranskim uslugama. Takođe, organizacija ostvaruje prihod od svojih brendiranih restorana i kafeterija. Pored toga, DCCK se finansira i kroz donacije i sponzorstva, kao i kroz projekte obuke za kulinarske poslove, koji omogućavaju ljudima sa slabijim društvenim i ekonomskim statusom da steknu veštine za zapošljavanje. Ovaj model omogućava DCCK da kombinuje društvenu misiju sa poslovnim modelom koji ne samo da stvara profit, već direktno utiče na smanjenje gladi, povećanje zapošljivosti i pružanje zdravih, pristupačnih obroka za ugrožene zajednice.

Promene u potrošačkim navikama američkog društva koje pomažu razvoj socijalnog preduzentištva

U SAD-u se sve više stavlja naglasak na merenje društvenog uticaja, jer su potrošači postali svesniji kako i gde troše svoj novac[14]. Milenijalci i generacija Z, koji čine najveću potrošačku bazu, veruju da je važno da preduzeća imaju višu svrhu osim profita. Oko 75% milenijalaca smatra da je važno da preduzetnici ulažu u zajednicu i imaju društveno odgovornu svrhu, a 90% pripadnika generacije Z deli isto mišljenje. Ove generacije sve više biraju kompanije koje kombinuju svrhu i profit, i koje imaju pozitivan uticaj na svoju zajednicu. Zanimljivo je da donacije među milenijalcima opadaju – dok više od 80% njih volontira, samo 50% donira, što ukazuje na to da više vole da kupuju od preduzeća koja ne samo da nude proizvode ili usluge koje im trebaju, već i aktivno podržavaju uzroke koji im je važni.

Promene u poslovnom okruženju prate i novi izazovi sa kojima se suočavamo, uključujući zastarele ekonomske sisteme i organizacione modele koji potiču iz industrijskog doba. Mnogi društveni, ekološki i ekonomski problemi, kao što su nejednakosti i klimatske promene, postaju sve očigledniji i zahtevaju novi pristup. Preduzetnici danas moraju odgovarati na ove izazove tako što će u svoje poslovne modele ugraditi dugoročne ciljeve, a ne samo kratkoročne profitne interese. S obzirom na ove promene, preduzetnici sa društvenim uticajem mogu pomoći u rešavanju problema kao što su ekonomske nejednakosti, posebno u kontekstu BIPOC (Black, Indigenous, People of Color) zajednica, i aktivno doprinositi izjednačavanju šansi kroz obrazovne i poslovne prilike.

Pandemija COVID-19 dodatno je ubrzala ovaj trend, jer je osvetlila nejednakosti u zdravstvenom tretmanu i ekonomskim prilikama, posebno među marginalizovanim grupama. U isto vreme, inicijative za DEI programe (Diversity, Equity, Inclusion) u poslovanju postale su ključne za preduzetnike koji žele da stvore pozitivne promene u društvu. Iako su preduzetnici s društvenim uticajem ranije smatrani manjinskom grupom, sve je veći broj kompanija koje usmeravaju svoj rad na rešavanje društvenih problema. Na primer, 75% milenijalaca veruje da preduzeća moraju imati društvenu svrhu, dok 90% generacije Z deli isto mišljenje. Ove promene postavljaju temelje za nov ekonomski model koji uključuje poslovanje sa višim ciljevima, zasnovanim na društvenoj odgovornosti i održivosti.

Novi poslovni modeli takođe se odnose na nužnost smanjenja ekonomskih nejednakosti koje su postale izraženije tokom poslednjih decenija. Na primer, plata CEO-a u SAD-u porasla je za 997% od 1978. godine, dok je plata prosečnog radnika porasla samo za 11%, što je izazvalo veliku diskusiju o rastućoj nejednakosti. Ove razlike mogu ugroziti ekonomsku stabilnost, a preduzeća sa svrhom mogu doprineti smanjenju tih razlika kroz plaćanje fer plata, etičke lance snabdevanja i angažman u održivim zajednicama. Istovremeno, preduzetnici se suočavaju s pretnjom klimatskih promena, koje ne bi trebalo posmatrati samo kao pitanje korporativne društvene odgovornosti, već kao ozbiljan poslovni izazov. Kompanije koje ignorišu klimatske promene rizikuju da se suoče sa velikim posledicama po svoje poslovanje.

Potencijal iskustva Sjedinjenih Američkih Država u razvoju socijalnog preudzetništva za primenu u Srbiji

Iako se socijalno preduzetništvo u Srbiji nalazi u ranoj fazi razvoja u odnosu na Sjedinjene Američke Države, uz sve prisutne razlike u istorijskom, ekonomskom, kulturološkom i tržišnom smislu, postoji značajan potencijal za njegov razvoj. Ključni izazovi s kojima se suočava Srbija uključuju nedostatak jasnog pravnog okvira koji se odnosi na Program podrške razvoju socijalnog preduzetništva i ograničen pristup finansijskim sredstvima. Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je usvojen 2022. godine, predstavlja korak napred, ali potrebno je dalje razvijati specifične programe i podršku. Takođe, uvođenje strategija za mentorstvo, obuke i povezivanje sa investitorima može značajno doprineti jačanju ovog sektora.

Iskustvo Sjedinjenih Američkih Država nudi dragocene pouke, jer pokazuje koliko je važno statistički pratiti sektor socijalnog preduzetništva i razumeti da dinamika funkcionisanja može značajno da se razlikuje od preduzeća do preduzeća. U SAD-u postoje različiti oblici socijalnog preduzetništva koji u različitim obimima ostvaruju društveni uticaj, a njihova kategorizacija omogućava bolje razumevanje specifičnih uloga svakog aktera u ekosistemu socijalne ekonomije. Svaka forma preduzetništva doprinosi zajednici na svoj način, a mere podrške se prilagođavaju specifičnim potrebama. Ovakav pristup, koji u središte stavlja „količinu društvenog uticaja“, omogućava da se ne vezuje za samu formu preduzetja, već za suštinske vrednosti koje ono realizuje. Oslobađanje preduzetničkog duha i omogućavanje većeg međusobnog povezivanja preduzetnika u sektoru, kroz jasniju kategorizaciju, doprinosi boljoj saradnji i razmeni iskustava među različitim akterima.

Pored kategorizacije, važno je i ažurno praćenje tržišnih i društvenih trendova, što bi trebalo postati sastavni deo procesa donošenja odluka u lokalnim zajednicama. Razumevanje promena u kapitalističkom sistemu, kao i potreba novih generacija potrošača, može obogatiti strategije podrške socijalnom preduzetništvu. Mladi potrošači, naročito generacija Z i milenijalci, traže proizvode i usluge od preduzeća koja ne samo da ostvaruju profit, već i doprinose društvenim i ekološkim ciljevima. Ove promene u potrošačkim navikama omogućavaju veću promociju socijalnog preduzetništva i podstiču preduzetnike da prepoznaju socijalni uticaj kao ključnu komponentu svojih poslovnih modela.

Treći ključni element za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji je merenje društvenog uticaja, što je praksa koja je duboko ukorenjena u Americi. Korišćenje metodologija kao što je „3BL Impact To Date“ (mjerenje uticaja u ekološkoj, socijalnoj i ekonomskoj dimenziji), uz referenciranje na zvanične podatke o razvijenosti specifičnih lokalnih zajednica, omogućilo bi preciznije praćenje razvoja socijalnih preduzeća. Takav pristup omogućava formulisanje adekvatnih instrumenata podrške, kako finansijskih, tako i nefinansijskih, što bi povećalo efikasnost programa podrške i unapredilo šanse za održivost socijalnih preduzeća.

Na kraju, kako bi se obezbedila efikasna finansijska podrška za socijalna preduzeća u Srbiji, potrebno je uvesti istraživačke okvire i proaktivne pristupe koji bi omogućili donosiocima odluka da razvijaju inovativne mere podrške za ovaj sektor. Američki sistem pokazuje da bi postojanje alternativnih sistema finansiranja, kao što su impact investing (ulaganja sa društvenim i ekološkim ciljevima) i socijalni investicioni fondovi, mogao značajno doprineti rastu socijalnih preduzetnika u Srbiji. Ovi fondovi, kao što je Acumen fond, već pružaju kapital za startape i preduzetnike koji rešavaju ključne društvene izazove, poput siromaštva, nedostatka obrazovanja i zdravstvene zaštite. Takođe, poreske olakšice, grantovi i javna sredstva, koja su dostupna u okviru EU, mogu biti korisni u kontekstu Srbije. Međutim, ključna razlika koja može biti korisna za razvoj prakse u Srbiji odnosi se na podsticanje veće saradnje između komercijalnog sektora, profitnih preduzeća i sektora socijalnih preduzetnika i neprofitnih organizacija. Decentralizovano „vlasništvo“ nad društvenim uticajem, kao što je praksa u SAD-u, može doprineti boljem upravljanju, većem ekonomskom i društvenom prosperitetu lokalnih zajednica, te smanjenju socio-ekonomske nejednakosti.

Američko iskustvo takođe pruža vrednu lekciju u pogledu integrisanja socijalnog preduzetništva u obrazovne institucije, što je ključno za dugoročnu održivost i rast ovog sektora. U mnogim američkim univerzitetima, socijalno preduzetništvo je postalo integralni deo kurseva na ekonomskim, organizacionim i političkim fakultetima, naročito na smerovima socijalnih politika i rada. Uvođenjem takvih programa u silabuse, studenti ne samo da stiču teorijsko znanje o poslovanju i ekonomiji, već se podstiču na razvijanje praktičnih rešenja koja mogu pozitivno uticati na društvo. Ova edukacija igra ključnu ulogu u podsticanju rasta društvenih inovacija i širenju razumevanja uloge socijalnog preduzetništva kao pokretača pozitivnih promena. Pored toga, obuka i obrazovanje nove generacije preduzetnika omogućavaju im da unaprede svoje ideje i projektuju inicijative koje se ne fokusiraju samo na profit, već na stvaranje dugoročnih društvenih koristi.

Takođe, u američkom iskustvu, institucije koje se bave inovacijama, poput Fonda za inovacionu delatnost, prepoznaju socijalne inovacije kao ključne pokretače društvenog uticaja. Korišćenje metodologija koje kombinuju tehnološki razvoj sa društvenim ciljevima omogućava prepoznavanje i podršku projektima koji ne samo da unaprjeđuju ekonomiju, već doprinose rešavanju društvenih problema poput siromaštva, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Ovaj pristup može biti vrlo koristan za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji, jer bi podstakao širu primenu inovativnih rešenja u javnim politikama i privredi, kao i korišćenje tehnologije za postizanje dugoročnog pozitivnog društvenog uticaja.

Zaključak

Iako postoje značajne razlike u razvijenosti socijalnog preduzetništva u Americi i Srbiji, osnovna poveznica je korišćenje preduzetničkog duha za rešavanje društvenih problema. Iskustva iz SAD-a nude vredne lekcije koje mogu unaprediti srpski sektor socijalnog preduzetništva. U kombinaciji sa odgovarajućom pravnom regulativom, institucionalnom podrškom i širenjem svesti među potrošačima i investitorima, socijalno preduzetništvo u Srbiji može postati ključni pokretač pozitivnih društvenih i ekonomskih promena.

*Tekst sadrži podatke o stanju, praksi i primerima socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva u Sjedinjenim Američkim Državama, sa kojima se autorka teksta upoznala prilikom studijskih poseta socijalnim preduzećima i drugim akterima socijalne ekonomije u okviru programa profesionalne razmene “International Visitor Leadership Program – Social Economy 2023”, realizovanog uz podšrku Stejt Departmenta i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.

 

„Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorna je isključivo Asocijacija za saradnju i održivi razvoj i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije. Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.“

 

[1] Kritički članak: “Zašto je socijalno preduzetništvo postalo distrakcija: potrebno je promeniti dominantni kapitalizam?”, Pamela Hartigan, Director of the Skoll Centre for Social Entrepreneurship at Oxford’s Saïd Business School, 2015. https://frompoverty.oxfam.org.uk/why-social-entrepreneurship-has-become-a-distraction-its-mainstream-capitalism-that-needs-to-change/ , pristupljeno 04.12.2024.

[2] Izvor za autentični članak – Harvard Business Review 2011, https://hbr.org/2011/11/the-for-benefit-enterprise , pristupljeno 04.12.2024.

[3] Zvanična internet stranica “Natonal Institute for Social Impact USA”, https://ni4si.org/ , pristupljeno 04.12.2024.

[4] Zvanična internet stranica “Nesst” https://www.nesst.org/social-enterprise, pristupljeno 04.12.2024.

[5] Pristup informacijama o knjizi, https://www.perlego.com/book/1248840/mission-inc-the-practitioners-guide-to-social-enterprise-pdf , pristupljeno 04.12.2024.

[6] Studija slučaja: Tom’s Shoes, https://courses.lumenlearning.com/wmintrobusiness/chapter/case-study-social-entrepreneurship-at-toms-shoes/ , pristupljeno 04.12.2024.

[7] Pristup informacijama o knjizi, https://ssir.org/books/reviews/entry/building_social_business_muhammad_yunus , pristupljeno 04.12.2024.

[8] Zvanična internet stranica „Whole Foods Market“, https://wholefoods.us.com/ , pristupljeno 04.12.2024.

[9] Pristup informacijama o knjizi, https://johnpmackey.com/conscious-capitalism/ , pristupljeno 04.12.2024.

[10] Zvanična internet stranica “Patagonia”, https://www.patagonia.com/our-footprint/corporate-social-responsibility-history.html , pristupljeno 04.12.2024.

[11] Zvanična internet stranica “Eclectic CO.” https://shopeclecticco.com/ , pristupljeno 04.12.2024.

[12] Zvanična internet stranica „Pikes Peak Makerspace“, https://pikespeakmakerspace.org/ , pristupljeno 04.12.2024.

[13] Zvanična internet stranica „D.C. Central Kitchen“, https://dccentralkitchen.org/ , pristupljeno 04.12.2024.

[14] Zvaničan sajt „National Institute for Social Impact USA“, https://ni4si.org/ , pristupljeno 04.12.2024.