Akademski sektor ima sve što je potrebno da bude pokretač održivih promena – znanje, istraživačke kapacitete i ljude koji obrazuju buduće donosioce odluka. Fakulteti su mesta gde se analiziraju društveni tokovi, razvijaju alternativna rešenja i formiraju novi pogledi na svet. Ipak, u Srbiji ta uloga ostaje na marginama. Ne zato što nema interesovanja ili potencijala, već zato što spona između obrazovanja i održivih politika još uvek nije ozbiljno shvaćena. Bez sistemske podrške, znanje ostaje zatvoreno u okviru amfiteatara, preporuka, naučnih istraživanja i projektnih izveštaja. Održivi razvoj na univerzitetima je i dalje više izuzetak nego pravilo – i to ne zato što ne znamo kako, već zato što ne postoji jasan i dosledan put ka njegovoj primeni u praksi.
Mnogo teorije
Prof dr Žaklina Stojanović, dekanka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na prvoj ASOR konferenciji izjavila je sledeće:
“Rezultat naučnog istraživanja treba što pre da dođe do krajnjih korisnika. To mogu biti nevladin sektor, biznis sektor i drugi učesnici koji doprinose rešavanju određenog problema.”
Nažalost, realnost je da većina tih istraživanja ostane u nekoj fioci, sa ili bez potpisa i pečata, ali uz vrlo slabu i nedoslednu primenu u praksi.
Izuzetak nisu ni brojni pravni dokumenti, strategije i drugi birokratski okviri koji su zamišljeni kao temelj dalje akcije. Samo što ti temelji, umesto da budu oslonac za gradnju, često ostanu kao iskopani rovovi – obeleže prostor, ali se na njima ništa ne podigne.
Navešću samo neke od relevantnih dokumenata, koji se tiču održivog razvoja i akademske zajednice, a na vama ostavljam da donesete zaključak šta i u kojoj meri se primenjuje ili je donelo vidljive promene do sada.
- Nacionalna strategija održivog razvoja (National Sustainable Development Strategy, The Government of the Republic of Serbia, Belgrade, 2008)
Srbija je još 2008. donela Nacionalnu strategiju održivog razvoja. U njoj je obrazovni sistem u Srbiji prepoznat kao ključan za promociju održivog razvoja, uz napomenu da je potrebno da se svest o očuvanju životne sredine integriše u sve obrazovne programe. Strategija takođe preporučuje razvoj nacionalnih strategija obrazovanja za održivi razvoj, zasnovanih na interdisciplinarnosti, povezivanju sa realnim potrebama društva i tržišta rada, kao i uvođenju održivosti kao dimenzije u sve nivoe obrazovanja. Posebna pažnja posvećena je visokom obrazovanju, koje bi trebalo da obrazuje stručnjake sposobne da prepoznaju i rešavaju izazove održivog razvoja i prenose ta znanja drugima. Predlaže se uvođenje transdisciplinarnih programa na univerzitetima, uključivanje tema poput klimatskih promena, energetske efikasnosti i održive potrošnje u nastavne planove, kao i kontinuirana obuka nastavnog kadra za primenu principa održivosti u praksi.
- Agenda 2030
Ciljevi održivog razvoja (COR) Agende 2030 stupili su na snagu 1. januara 2016. kao univerzalni okvir koji poziva države da u narednih 15 godina mobilišu sve resurse u borbi protiv siromaštva, nejednakosti i klimatskih promena. Srbija je među zemljama koje su aktivno učestvovale u kreiranju ove globalne agende kroz konsultacije sa građanima o razvojnim prioritetima. Usvajanjem Agende, obavezala se da ove ciljeve uključi u svoje nacionalne politike, a obrazovanje za održivi razvoj prepoznato je kao ključni alat za transformaciju društva i stvaranje generacija koje razumeju i primenjuju principe održivosti.
U 2020. godini, objavljen je izveštaj Srbija i Agenda 2030 – Mapiranje nacionalnog strateškog okvira u odnosu na cilјeve održivog razvoja. U njemu je zaključeno da obim i ambicioznost Agende nameću ulјučivanje brojnih partnera kao što su nacionalni parlamenti, regionalne i lokalne vlasti, akademska zajednica, civilno društvo i privatni sektor kako bi se mobilsali svi raspoloživi resursi neophodni za ostvarenje svih 17 cilјeva održivog razvoja.
- Zelena agenda 2024-2033
U septembru 2024. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije pokrenulo je javne konsultacije povodom izrade Strategije zaštite životne sredine – Zelena agenda Republike Srbije za period 2024–2033. godine. Kroz ovaj poziv, otvoren za sve zainteresovane strane – od građana i organizacija civilnog društva, do privrede i predstavnika akademske zajednice – postavljen je osnov za inkluzivno kreiranje ključnog strateškog dokumenta u oblasti životne sredine. Radna verzija strategije, zajedno sa Akcionim planom i Izveštajem o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, postavljena je na javni uvid od 3. septembra do 3. oktobra 2024. godine. Sama strategija se oslanja na principe Sofijske deklaracije (2020), kao i na ciljeve Zelene agende i EU standarde, usmeravajući mere ka klimatskoj neutralnosti, cirkularnoj ekonomiji, očuvanju prirodnih resursa i unapređenju kvaliteta života. Uz to, predviđeno je i uključivanje akademskih i istraživačkih institucija kao partnera u praćenju i sprovođenju mera, čime se potvrđuje značaj znanja i naučne ekspertize u oblikovanju održivih politika.
Malo prakse
U većini visokoškolskih ustanova u Srbiji, obrazovanje za održivi razvoj (OOR) i dalje je većinski prisutno na teorijskom nivou, dok se njegova praktična primena odvija sporo i neujednačeno. Na primer, istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Nišu pokazuje da se održivi razvoj spominje u nekoliko predmeta, naročito na osnovnim studijama društvenih nauka, ali je većina tih predmeta izborna, a ne obavezna. (Milojković, Prodović, Krstović, 2022)
Ironično, upravo kroz obrazovanje za održivi razvoj akademski sektor dobija svoju najvažniju ulogu. Ovaj pristup ne podrazumeva samo prenošenje znanja o ekološkim temama, već razvoj kritičkog mišljenja, razumevanje međuzavisnosti između društva, privrede i životne sredine, kao i osposobljavanje studenata da postanu aktivni učesnici u kreiranju održivije budućnosti. U međunarodnim okvirima, poput Agende 2030, obrazovanje za održivi razvoj prepoznato je kao ključni alat za transformaciju društva (SDG 4.7).
Ipak, u praksi visokog obrazovanja u Srbiji, ovaj koncept je često prisutan tek na marginama – kao izborni predmet, dodatna aktivnost ili deklarativna odrednica strateških dokumenata, bez sistemske i dosledne primene.
Još manje podrške
Dok se od akademskog sektora očekuje da bude izvor znanja i inicijator promena, zaboravlja se da bez odgovarajuće institucionalne podrške ti procesi ostaju izolovani i ograničeni. Donosioci odluka su ti koji kreiraju zakone, usvajaju strategije, potpisuju međunarodne sporazume i postavljaju smernice razvoja – ali odgovornost ne prestaje sa formalnim dokumentima. Ključni izazov ostaje njihova primena u praksi. Bez konkretnih mehanizama koji povezuju obrazovne institucije sa javnim politikama i procesima odlučivanja, istraživanja i podaci ostaju van tokova stvarne promene. Spona između akademske zajednice, znanja koje akumulira i institucionalnih struktura koje donose odluke – neophodna je da bismo prešli iz faze teorije u fazu sistemskih, održivih rešenja.
Zaključak – Održivi razvoj je timski zadatak
Na fakultetu sam uvek više volela da sama uradim prezentaciju ili projekat – lakše mi je bilo da sve držim pod kontrolom, ali jasno mi je da kod održivog razvoja ta logika ne prolazi. Održivost nije samo naučna tema niti isključivo politička obaveza – ona je zajednički zadatak. Ako akademski sektor ostane na marginama, a institucije nastave da ignorišu znanje koje im je nadohvat ruke, propuštamo šansu da promene koje priželjkujemo budu zasnovane na činjenicama, a ne na pretpostavkama. Upravo zato u ASOR-u gradimo prostor gde se ta pitanja ne zaobilaze, već otvaraju – uz ljude koji ih znaju postaviti, ali i zajedno traže odgovore.
„Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorna je isključivo Asocijacija za saradnju i održivi razvoj i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije. Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.“
